UBILA JE POLA MILIONA ŽENA I DECE: Šta je Nada Šakić bila za Jasenovac, to je ova ZLOTVORKA bila za Aušvic (VIDEO)

Nada Šakić je bila čuvar ženskog logora Stara gradiška koji je funkcioniosao u okviru logora Jasenovac. Bila je poznata po tome što je zlodela činila bez oklevanja i ubijala bez povoda. Ustašku upravu ženskog dela logora u Staroj Gradiški sačinjavale su logornica Maja Buždon i "dužnosnice" Milka Pribanić, Božica Obradović i Nada Luburić.

U koncentracionim logorima širom Evrope u Drugom svetskom ratu i žene radile kao nadzornice, a u u najozloglašenijem od njih, Aušvicu, po brutalnosti se posebno istakla jedna.

Marija Mandel je godinama radila i napredovala unutar sistema logora, sve do najviših pozicija sa kojih je bila odgovorna za smrt oko pola miliona ljudi. Bila je rodom iz Austrije, a nakon pripajanja te zemlje Nemačkoj, počela je da radi kao čuvar u koncentracionom logoru kod Lihtenburga 1938. godine. Naredne godine je prebačena u veći logor Ravensbirk u blizini Berlina.

"Šetajući" od logora do logora, nadređene je imresionirala toliko da su je nagovorili da se pridruži nacističkoj stranci kako bi zvanično mogli da je unaprede.

Godinu dana nakon što se pridružila nacistima 1941. godine, Marija je raspoređena u Aušvic, gde je njena okrutnost dobila novu dimenziju. Iznad nje je bio samo Rudolf Hes kao zapovednik logora, a Mandelova je kontrolisala sve zatvorenice, i to ne samo u Aušvicu već i u okolnim logorima.

Svedoci su pričali kako je Marija često nemo stajala na vratima logora i posmatrala zatvorenice kako prolaze. Ako bi neka samo okrenula glavu, ili uzvratila pogled, napustila bi kolonu, a zatim bi nestala bez traga.

Mandelova je ubrzo dobila nadimak "zver" među zatvorenicima zbog svoje neverovatne okrutnosti. Lično je proveravala popise zarobljenika i lično je i poslala oko pola miliona žene i dece u smrt u gasne komore. Po njenim naređenjima je osnovan Ženski orkestar Aušvica, gde su devojke prisilno svirale instrumente kako bi bile pošteđene teškog rada. Morale su da muziciraju u svim prilikama, pa i u onim najtragičnijim.

Ženski orkestar imao dva zadatka. Prvi, da svira pred najmoćnijim esesovcima, "da bi odmorili nakon teškog rada". Drugi, potpuno zastrašujući, da sviraju na improvizovanoj pozornici ritam kojim će logorašice iz drugih blokova otići u smrt. Dakle, one su ispraćale svoje sunarodkinje u smrt.

Zbog svojih "uspeha" Mandelova je nagrađena vojnim odlikovanjem. Krajem 1944. godine je prebačena u Dahau, a uskoro su i Aušvic i Dahau oslobođeni. Pobegla je u rodni kraj sredinom 1945. godine, gde su je uhvatili američki vojnici.

U oktobru 1946. godine su je izručili vlastima Narodne republike Poljske gde je čekalo suđenje. U Krakovu je nakon kraćeg suđenja osuđena na vešanje.

Da li se primaoci privremene novčane nadoknade usled nezaposlenosti prijavljuju ili dobijaju isplatu kao korisnici penzija automatski?

Potrebno je da se prijave, putem portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra.

Da li pravo na 60 evra imaju državljani Srbije koji žive u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini i drugim zemljama?

Pravo na jednokratnu pomoć (pored korisnika penzija, i svih primalaca novčane socijalne pomoći), imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra.

Da li državljani koji su rođeni u Republici Srbiji, sa prebivalištem u Srbiji, a radili su i primaju penziju iz inostranstva imaju pravo na 60 evra?

Da, ukoliko imaju državljanstvo Republike Srbije, aktivno prebivalište u Republici Srbiji i važeću ličnu kartu. Potrebno je da se prijave preko portala Uprave za trezor ili putem kontakt – centra.

Da li sredstva za namenskog računa mogu direktno da se preusmere humanitarnim organizacijama?

Ova mogućnost nije predviđena. Ipak, to ne ograničava korisnike da sredstva doniraju humanitarnim organizacijama, nakon što ih podignu sa računa.

Da li građani sa KiM imaju pravo na 60 evra?

Pravo na jednokratnu pomoć imaju svi punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra dostavljanjem podataka: JMBG, registarskog broja važeće lične karte i naziva banke kod koje je otvoren ili će biti otvoren račun tog državljanina na koji će se uplatiti jednokratna novčana pomoć.

Da li državljani Srbije koji imaju srpski pasoš, a koji žive u Republici Srpskoj i nemaju ličnu kartu Republike Srbije imaju pravo na prijavu?

Pravo na jednokratnu pomoć (pored primalaca penzija, i svih primalaca novčane socijalne pomoći), imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra.

Na koji način se može poslati zahtev ukoliko neko od penzionera ne želi uplatu?

S obzirom na to da su primaoci penzija automatski prijavljeni za dobijanje novčane podrške u iznosu od 60 evra, ova mogućnost nije predviđena. Ipak, ukoliko ne žele da koriste tu pomoć, mogu da je doniraju u humanitarne svrhe.

Foto: RTS/Izvor: Srbija Danas